kassian's Journal
[Most Recent Entries]
[Calendar View]
[Friends View]
Thursday, March 1st, 2007
Time |
Event |
1:04a |
... возблагодарихъ Господа и с миром поидохъ далее. Сер. XIX в. Письмо мальчика, обученного грамоте, как тогда было принято, по церковным книгам, своему брату: Единожды ходящу ми по Богоспасаемому граду Тфери и перешедши реку, именуемую Волгу, егда уклонихся на шуюю страну, узрех<ъ> аз пса лежаща, вельми черна и зело страшна, очи имуще смежени, ноги же протяжени, длина его яко два лактя, высота же один лакоть, и начах<ъ> по обычаю со скоростию велиею уклонятися на десную страну, и се сретоста мя два мужа и рекоста ми: „Не бойся, господине, лежащь пес<ъ> умре“; и, возъимехъ дерзновение, приблизився ко псу и егда увидехъ его умерша, возблагодарихъ Господа и с миром поидохъ далее.Цит. по Кравецкому--Плетневой. |
|